Da li će u skorijoj budućnosti da dominiraju bespilotne letelice i vozila?
Tehnologija nije toliko daleko od toga kao što možda mislite… Da li će uskoro vožnja automobila uz pomoć vozača biti prošlost? Tehnologija „giant Google“ sigurno misli da je tako!
Ova tehnologija je počela da se razvija još 2010. godine. Posle više od dve godine razvijanja, američka država Nevada izdala je dozvolu za kretanje i ujedno isprobavanje ovog vozila na njihovim putevima – što je još jedan korak bliže proizvodnji.

Automobil koji Google koristi kao test vozilo je Toyota Prius i opremljen je dodatnom opremom koja omogućuje kretanje po ulicama bez vozača. Ključni deo ove tehnologije montiran je na krov (jedinica LIDAR – detektor svetla i raspona). Ova jedinica se vrti u krug velikom brzinom i na taj način konstantno šalje kompjuteru šta se sve nalazi oko vozila u krugu od 360 stepeni.

Takođe, pomenuta jedinica LIDAR radi u kombinaciji sa radarom koji se nalazi na prednjem delu vozila u masci (detektuje predmete koji se nalaze ispred vozila) i senzorima za očitavanje pozicije (position sensors). Uz pomoć ove opreme kompjuter određuje hoće li dodati gas, usporiti, ukočiti ili skrenuti da bi zaobišao prepreku.

Portpalor kompanije Google je izjavio sledeće: „Pre nego što automobil počne da se kreće nekom rutom koristeći našu automatsku tehnologiju, mi prođemo tuda kako bismo napravili detaljnu digitalnu mapu. Mapiranjem raznih stvari, kao što su semafori i saobraćajni znakovi, softver se unapred dodatno upoznaje sa okruženjem.“

Kada auto kasnije počne da se kreće bez vozača po putu, kamere, senzori i radari prate i javljaju kompjuteru gde se nalaze ostala vozila i koliko se brzo kreću. U međuvremenu, softver kontroliše brzinu kojom se vozilo kreće, tako što procenjuje uslove saobraćaja i tako što dobija informacije sa kamera koje tumače semafore i znakove.

„Svi problemi su u kompjuteru i informacijama – kako da auto dobije pravu informaciju u pravo vreme“ nastalja potparol kompanije Google. „Sve to omogućuje naš centar sa podacima, koji ima mogućnost da obradi veliki broj informacija dobijenih od vozila.“

Projekat „The Google driverless car“ je zamisao jednog profesora Stanford univerziteta čije je ima Sebastian Thrun. Inače, ovaj čovek je i potpredsednik kompanije Google, kao i jedan od pronalazača Google Street View. Predvodio je Stanford tim koji je pobedio 2005. godine na „DARPA Challenge“ takmičenju (takmičenje samoupravljajućih vozila koje je sponzorisalo američko Ministarstvo Odbrane). Svo znanje koje je stekao radeći na tom projektu on je usavršio i uložio u razvoj novog samoupravljajućeg vozila – The Google driverless car.

Tokom svog razvoja, ova Toyota Prius je prešla više od 250.000 km. Prešla je Golden Gate most i vozila niz ulicu Lombrad Street u San Francisku (jedan od najstrmijih i najizuvijanijih puteva u svetu).

Desila se i jedna nezgoda tokom testa, ali Google tvrdi da je u tom trenutku automobilom upravljao vozač, da ga je na semaforu sustigao drugi auto, udario u zadnji deo vozila i da krivica nije njihova. Kroz osmeh su izjavili da je to još jedan podsticaj za samoupravljajuća vozila – izuzmite ljude iz jednačine kako bi povećali bezbednost u saobraćaju.

Google takođe navodi i sledeće: „Reč je o bezbednijim vozilima, jer svake godine pogine oko 1,2 miliona ljudi u saobraćajnim nesrećama. To će smanjiti potrošnju američke energije za nekoliko procenata, uštedeti vreme (oko 52 minuta za svakog zaposlenog amerikanca), utrostručiti kapacitet autoputeva i omogućiti nove modele automobila.

Možda se vozači entuzijasti neće složiti sa ovim stavovima, ali ne i direktor odeljenja za motorna vozila Nevada. On je izdao dozvolu Google-u kada se provozao u Prius-u niz Las Vegas i uverio koliko brže od njega opaža opasnost na putu.

Trenutno, za upravljanje ovim vozilom su potrebna dva čoveka – jedan za slučaj da treba da preuzme manualne komande, a drugi da prati putanju. Ali kada ova vozila budu spremna za komercijalnu upotrebu, taj uslov će biti uklonjen. I to bi sve moglo da se desi u narednih pet godina.

Deset prednosti samoupravljajućih vozila:

• BEZBEDNIJI PUTEVI – Ljudska greška je 60% od 1,2 miliona fatalnih saobraćajnih nesreća koje se dogode na globalnom nivou svake godine.
• PRODUKTIVNIJE PUTOVANJE – Kao u taksiju, vozač će moći da obavlja druge stvari za vreme vožnje.
• MANJE GUŽVE – Automobili će biti kao vozovi, održavajući konstantnu brzinu.
• NEMA KAŠNJENJA U ŠKOLU – Roditelji će moći da pošalju decu u školu u ovim vozilima.
• NOVI DIZAJN – Vidljivost će biti manje važna, tako da bi izgled  auta mogao da bude radikalno drugačiji.
• BRŽA PUTOVANJA – Moći će da se putuje bez zaustavljanja i odmora, jer neće biti potrebna velika koncentracija vozača.
• MANJE NERVOZE NA PUTU – Samoupravljajući automobili neće voziti oštro i bezobrazno, već oprezno i uz konstantnu komunikaciju radi povećanja bezbednosti.
• MOBILNOST ZA SVE – Postoje ljudi koji nisu sposobni da voze, ali i oni će biti mobilni sa ovim vozilima.
• POBOLJŠANA EKONOMIJA – Softver će računati kako da vozi najefikasnije.
• JEFTINIJE OSIGURANJE – Zbog povećane bezbednosti u saobraćaju i manje nesreća, premije osiguranja će biti manje. To posebno pogoduje mlađim vozačima.